EBRD ponovo srezao prognozu rasta BiH: Očekuje se svega 2,1 odsto u 2026.

Među glavnim rizicima za bh. ekonomiju EBRD izdvaja posljedice sukoba na Bliskom istoku, posebno uticaj na cijene goriva i hrane, te slabiju spoljnu potražnju. Problem je i velika zavisnost od uvoza energije — BiH se, uz Sjevernu Makedoniju i Moldaviju, nalazi među ekonomijama s najvećim povećanjem računa za uvoz energenata. Dodatni rizici su mehanizam EU za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM), koji pogađa dio izvoza iz BiH, i političke tenzije.

Prema podacima koje prenosi SeeNews, EBRD procjenjuje da je ekonomija BiH i tokom 2025. porasla za 2,1 odsto, što znači da se ubrzanje ne očekuje ni ove godine.

Za usporedbu, EBRD očekuje da će ekonomije Zapadnog Balkana zajedno u 2026. porasti oko tri odsto, a u 2027. na 3,5 odsto — rast BiH bi tako bio ispod regionalnog prosjeka.

Ni Međunarodni monetarni fond (IMF) ne predviđa snažniji rast. Fond očekuje rast od dva odsto u 2026, navodeći kao razloge više troškove uvoza energije i slabiju spoljnu potražnju. Istovremeno, IMF očekuje da će prosječna inflacija u BiH ove godine dostići 5,4 odsto.

Sličnu sliku dala je i Centralna banka BiH, koja je u junu navela da je ekonomska aktivnost u prvom kvartalu 2026. porasla oko 2,1 odsto na godišnjem nivou, uz preliminarnu procjenu od dva odsto za drugi kvartal. Najveći doprinos rastu dao je uslužni sektor, dok je doprinos prerađivačke industrije negativan zbog slabe spoljne potražnje i povećanih troškova proizvodnje.