Kina želi kraj rata u Iranu, ali ne na Trampov način: Peking pritisnut ekonomskom cijenom sukoba

Andrea Gizeli, stručnjak za Kinu i Bliski istok sa Univerziteta u Egzeteru, smatra da Kina mora da izbalansira interes za kraj rata s drugim geopolitičkim prioritetima. „Kina ne želi da sukob postane tačka razdora u odnosima sa SAD", ali „neće podriti glavne iranske interese i zahteve", kaže on, dodajući da Iran i Kina doživljavaju akcije Amerike i Izraela kao glavni razlog sukoba.

Ekonomska cijena rata za Kinu raste. Nafta čini oko jedne petine kineske potrošnje energije, a više od 70 odsto te nafte je uvoz. Iranska nafta je prošle godine činila 12 odsto kineskog uvoza sirove nafte, sa oko 1,4 miliona barela dnevno. Kina je dio izgubljene opskrbe zamijenila iz Rusije, Brazila i drugih zemalja, a velike zalihe nafte, procijenjene na između jedne i 1,4 milijarde barela u 2025. godini, ublažile su šok.

Međutim, prema Rojtersu, nijedna pošiljka iranske sirove nafte nije stigla do Kine otkako je Amerika nastavila pomorsku blokadu 14. jula. Iranski izvoz pao je sa dva miliona barela dnevno u martu na između 220.000 i 255.000 u avgustu.

Peking se nije pridružio američkoj finansijskoj kampanji protiv Irana, tvrdeći da se protivi „ilegalnim jednostranim sankcijama". Analitičari smatraju da Kina neće prekinuti kupovinu iranske nafte zbog američkog pritiska, ali ni da je spremna da razbije pomorsku blokadu, što bi je dovelo u direktnu konfrontaciju sa Vašingtonom.

Kina, kaže Gizeli, „preferira kraj rata kroz pregovore" i može pomoći da se pregovori nastave, čak i da natjera Iran na ustupke. Ali će, kako navodi, insistirati da dogovor sadrži konkretan dobitak za Teheran — ukidanje sankcija, pristup zamrznutim fondovima i okončanje napada.